Šta smo naučili u Sloveniji i Austriji?

Kao nagrađeni u okviru nagradnog konkursa “Evropski dnevnik” imali smo priliku da putujemo u Sloveniju, Austriju, Slovačku i Mađarsku.

Naša prva stanica bila je Ljubljana, grad ljubavi i zmaja.

Zmaj je simbol grada, pa se tako nalazi i na samom grbu, tablicama automobila, zgradama, a ima i svoj most. Grad odiše toplinom, a tome su doprinela nasmejana lica prolaznika koja su činila da se osećamo prijatno kao kod kuće.

Po dolasku u ovaj ljupki grad, naš drug Nikola koji poznaje sve njene čari odveo nas je u obilazak. Poželeli smo želju na Zmajevom mostu, obišli Ljubljanski grad koji neodoljivo podseća na naš Kalemegdan, videli Prešerenov spomenik, Promostovje, staru pijacu, sat – kulu i mnoge druge lepote ovoga grada koji svojim duhom i mešavinom barokne i renesansne arhitekture ostavlja bez daha i ruši sve predrasude.

Sutradan smo posetili Fakultet za družbene vede, najstariji i najveći fakultet u Sloveniji. Malo je reći da smo bili oduševljeni modernošću enterijera. Na ulazu nas je dočekala profesorka Tatjana Oblak, šef odseka za komunikacije koja nam je poželela dobrodošlicu i ujedno imala i uvodnu reč. Nakon nje, obratili su nam se na srpskom jeziku i prodekan za međunarodnu saradnju, Zlatko Šabić, profesor Dejan Jontes kao i studenti ovog fakulteta. Govorili su o medijima u Sloveniji, kao i o  sličnostima slovenačke i srpske televizije.

img_20160510_102026

Izašli smo sa fakulteta puni utisaka. Očekivala nas je poseta muzeja „Hiša eksperimentov“ (Kuća eksperimenata). Samo ime obećava zabavan vid učenja. Imali smo priliku da izmerimo sopstvenu snagu, širimo zenice, ležimo na ekserima, pravimo mehuriće u vodi pomoću pritiska, crtamo prstima…  Ponovo smo postali razigrana i radoznala deca sa željom da otkriju što više.

Po završetku te  kratke avanture, napustili smo šarmantnu Ljubljanu i zaputili se ka Beču.

Onog trenutka kada je autobus ušao u Beč, shvatili smo da smo došli u posetu pravom carskom gradu. Arhitektura koju čini mešavina stilova mnogobrojnih istorijskih epoha, ogromni zeleni parkovi, fontane, spomenici, besprekorno čiste ulice bude u posetiocu poštovanje i divljenje. Prestonica muzike, kako ga još nazivaju, jer su u njemu živeli i stvarali  Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Franc Šubert, Franc List i mnogi drugi čekala je da je istražimo. Zaustavili smo se ispred palate Šenbrun, jednog od najvažnijih kulturnih spomenika Austrije.  Oduševljeni đaci su izašli iz autobusa i krenuli u obilazak ogromnog dvorišta bogatog statuama, savršeno uređenim baštama, fontanama i vrtovima. Najlepše nas je tek očekivalo. Zakoračili smo u unutrašnjnost palate i ostali bez daha. Tamo, vreme kao da je stalo. Ogromne sobe uređene u rokoko stilu, prostrani hodnici kojima se šetala Marija Terezija, portreti, sto za kojim se okupljala carska porodica i prefinjen nameštaj činili su da se osećamo kao da smo se sreli licem u lice sa istorijom Habzburga.

13233193_2030972190461555_1526631338_n

Bilo nam je žao što smo morali da se vratimo u 21. vek, ali naše putovanje kroz vreme nije bilo gotovo, a za to se pobrinuo muzej „Time Travel”. Stepenicama smo se spustili u srednji vek koji kao da je oduvek počivao pod zemljom. Kretali smo se kroz vekove usput učeći istoriju Beča od same carske porodice, plesali valcer uz Mocarta i Štrausa pa čak osetili i atmosferu skloništa iz Prvog i Drugog svetskog rata koja je bila začinjena detonacijom bombi.

Na kraju smo svi seli u fijaker koji nas je odveo u panoramsko razgledanje ovog magičnog grada. Po napuštanju muzeja, otišli smo u razgledanje grada, a nakon toga je usledio odmor da bismo sutradan posetili ORF, Radio televiziju Austrije. Tamo nas je dočekala glavna urednica koja nas je sprovela po ogromnom kompleksu pokazavši nam studije u kojima se snimaju razni tok šouovi, kao i emisije za decu i odrasle.  Imali smo priliku i da sami stanemo ispred platna i simuliramo vođenje emisije. ORF je sagrađen kao grad koji pored prostorija za potrebe televizije ima i bolnicu, vrtić za decu zaposlenih kao i sobe za odmor. Iz ovoga se može zaključiti da brinu o komforu i zadovoljstvu zaposlenih kako bi se napravila ugodna atmosfera u kojoj će oni sa zadovoljstvom stvarati i  dati svoj maksimum.

img_20160511_125816

Došlo je vreme da napustimo Beč, grad koji nas je inspirisao i obogatio naše znanje u pogledu kulture, istorije i novinarstva.

Konkurs „Evropski dnevnik“ je otvoren do 27. januara 2017. godine, a mogu se prijaviti sve srednje škole osim prethodno nagrađenih u okviru konkursa „Ako imaš šta da kažeš – reci“ i konkursa „Evropski dnevnik – pilot“.

Pratite aktivnosti Evropskog dnevnika na sajtu, na Fejsbuk profilu Reci nam, Tviter nalogu @reci_nam i Instagram nalogu @reci_nam.

Autorka: Anastasija Čupić, učenica Pravno poslovne škole iz Beograda.

Podeli: