ZABLUDE

Kako da uopšte shvatim da mi nešto nedostaje ako to nikad nisam imala?

Život je previše kratak da bismo ziveli u zabludi da smo potpuni pošto to zasigurno nismo. U svakom od nas su tri lika – onaj koji želimo da budemo, onaj koji mislimo da jesmo i onaj koji zapravo jesmo. Tog trećeg, najbitnijeg ni ne poznajemo. A trebalo bi.

Svi mi koji trazimo način da saznamo šta nam nedostaje smo isti. Gledamo dole i previše se posvećujemo traženju na pogrešnom mestu da nam ne pada na pamet da stanemo i pogledamo ispred sebe.

Možda je baš tu odgovor? Šta zapravo čini ispunjen dan?

Onaj koji živiš, onaj u kom se razvijaš. Dan u kom ćes naći seme sreće i u najvećoj nevolji i dan u kom zaspiš zadovoljan jer si ispunio svoja iščekivanja. Ljudi su skloni da od problema i praznine beže u budućnost. Da zamišljaju dan kad sve prestaje da bude loše.

Puni smo sebe, zato smo i prazni, ne živimo u sadašnjosti. Bežimo od onog što nas može ispuniti. Od sreće, uzbuđenja, ljubavi, rizika…

Bežimo od straha, od avanture.

Skočimo u život i nadamo se da znamo da letimo.

U gomili koja trči ka boljem sutra i koju sputava i ruši praznina u stomaku i praznina u glavi, bila i ona. Ili je ćutala ili je vrištala. Plakala ili se smejala. Volela ili mrzela. Bila je preozbiljna ili krajnje neozbiljna. Želela je sve, a i nije htela ništa.

Bila je poput mene. Znala je da je svi vole i bila ubeđena da nikom nije draga. Bila je prazna i jednobojna iznutra. A spolja? Spolja je vrvelo, pucalo po šavovima. Sve dok ne bi svukla tu šarenu kožu… Onda je ostajala samo ljuštura.

Bila je nedodirljiva, a sve ju je povređivalo.

Ali sve dok ne raširi krila ona neće znati koliko visoko može da leti i kako vetar sa lakoćom puni njene praznine. Neće znati da se može i zbog njega i bez njega. Neće znati da može sa njima.

Ona još uvek nije ona, već je izbledela i nestala od juče. Sutra će doći sa možda širim krilima.

Njeno lice je odraz onih oko nje. Nije fer to što radimo.

Odustajemo od snova jer se jedan do sada nije ostvario. Ne verujemo jer smo jednom iznevereni. Odbijamo, jer smo jednom prevareni. Smešni smo. Bežimo u budućnost sputani prošlošću. I nije čudo sto smo poput nje. Prazni i dosadni sami sebi.

Kad prestanemo da žudimo i kad počnemo da ostvarujemo, popunićemo sve praznine kojih nismo ni bili svesni.

Pričajte joj, slušajte je, dajte joj, nahranite je, ne dajte joj da bude takva!

Anja Desnica

III-1

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *